B O R

Naziv		B O R
Latinski naziv		borum
Osobine
Atomska masa		10,811
Agregatno stanje		čvrsto
Temperatura topljenja		2076 °C
Temperatura ključanja		3927 °C
Boja		blistavo crna
Informacije o otkriću
Pronalazač		Humphrey Davy
		1828
		Engleska/Francuska
Zastupljenost
Zastupljenost u gornjim slojevima Zemlje iznosi 0,0009 %. Najznačajnija ruda bora je: Na2B4O7 10H2O.
Bogatim izvorom bora u ishrani je i povrće i voće (među voćem bora najviše ima u orasima).
Jedinjenja
Jedinjenja bora su : NaBH4, borna kiselina, bor(III) oksid(B2O3), bor(III)hidroksid(B(OH)3). Poznata jedinjenja bora su i borati. Borati se iskopavaju iz isparavajućih ležišta kod jezera Sirles u Kaliforniji i drugim mestima u pustinjama. Ukupna vrednost hemikalija proizvedenih iz jezera Sirles prelazi vrednost od 1 milijarde američkih dolara($).
Biološki značaj
Bor je neophodan za pravilan razvoj biljaka. Potpomaže transport organskih jedinjenja kroz biljku (najviše šećera), utiče na stvaranje elemenata za razmnožavanje kod biljaka.
Bor ima uticaj i na čovekov organizam, pre svega na skelet. Pretpostavlja se da je neophodan za ravnomerno raspoređivanje kalcijuma u organizmu. Zajedno sa kalcijumom, magnezijumom i vitaminom D reguliše metabolizam, rast i razvoj koštanog tkiva. Njegov nedostatak izaziva gubitak kalcijuma i demineralizaciju kostiju.
Primena
Bor je bitan sastojak u proizvodnji stakla, keramike, glazura, poljoprivrednih hemikalija, omekšivača vode, u farmaciji.
Dobijanje
Bor se može dobiti iz boraksa i isparavanjem borata.