H E L I J U M

Naziv		H E L I J U M
Latinski naziv		helium
Osobine
Atomska masa		4,002602
Agregatno stanje		gasovito
Temperatura topljenja		-272,2 °C
Temperatura ključanja		-268,93 °C
Boja		bezbojan
Informacije o otkriću
Pronalazač		William Ramsey
		1895
		Škotska/Švedska
Rasprostranjenost
Helijum je drugi po rasprostranjenosti element u vasioni, ali na Zemlji se javlja samo u tragovima (4 × 10-7% u gornjim slojevima Zemlje). Helijum se na Zemlji uglavnom javlja u atmosferi (5,2 × 10-4% u vazduhu). U litosferi helijum se takođe javlja, ali u veoma malim količinama. Praktično sav helijum koji je postojao na Zemlji nije mogao da gradi jedinjenja sa drugim elementima pa je zbog male mase napustio atmosferu Zemlje.
Izotopi i osobine
Javlja se u obliku 2 postojana izotopa - 3He i 4He kao i 4 nepostojana: 5He, 6He, 7He i 8He.
Helijum je plemeniti gas, najneaktivniji hemijski element, sa veoma velikom energijom jonizacije. Nema nikakav biološki značaj.
Upotreba
- Helijum se u tečnom obliku koristi za hlađenje tamo gde su potrebne veoma niske temperature, zbog njegove niske tačke ključanja.
- Tečni helijum koristi se za magnetne rezonance.
- Kao najlakši siguran gas (nezapaljiv) koristio se za punjenje balona. Sada se sve ređe koristi zbog velikih troškova pri dobijanju, a umesto njega se najčešće koristi zagrejan vazduh.
- Zbog male rastvorljivosti u krvi koristi se kao sastojak mešavine za ronjenje na velikim dubinama.
Dobijanje helijuma
Helijum se dobija uglavnom iz zemnog gasa koji je bogat ovim elementom. Ovog, bogatog helijumom, gasa najviše ima u SAD. Helijum se dobija i frakcionom destilacijom tečnog vazduha.
Svetska produkcija helijuma iznosi oko 4500 tona u toku godine.
Način isporuke u industriji
Isporučuje se u gasovitom i tečnom stanju.
Gasoviti helijum se isporučuje komprimovan u čeličnim bocama, zapremine 6 m³; 7,5 m³ i 10 m³.
Postoji nekoliko vrsta čistoća: balon - gas 4.6; 5.0 i 6.0.
Tečni helijum čistoće 5.0 se isporučuje u posudama, zapremina 50, 100, 250, 380 i 450 litara.