K I S E O N I K

Naziv		K I S E O N I K
Latinski naziv		oxygenium
Osobine
Atomska masa		15,9994
Agregatno stanje		gasovito
Temperatura topljenja		-222,8 °C
Temperatura ključanja		-182,97 °C
Boja		bezbojan
Informacije o otkriću
Pronalazač		Joseph Priestley
		1774
		Engleska/Švedska
Osobine kiseonika
Pod normalnim uslovima je u gasovitom agregatnom stanju. Neophodan za opstanak živih bića. Snažan oksidans. U tečno stanje prelazi na -183°C (1.013 bara) podržava gorenje, bez boje, ukusa i mirisa. Kiseonik u čistom obliku se javlja u vidu molekula O2 i ozona O3.
Primena
- U procesima sagorevanja radi postizanja viših temperatura.
- U metaloprerađivačkoj industriji i metalurgiji za sečenje i zavarivanje, za intenziviranje tehnoloških procesa.
- U industriji nemetala za postizanje viših temperatura.
- U hemijskoj industriji za proizvodnju sintenznih gasova, u pirolitičkim procesima ...
- U ostalim primenama (medicina, biološke nauke, prehrambena industrija, naučnotehnička istraživanja).
Postupak sa gasom
Upotreba kiseonika pod pritiskom i upotreba tečnog kiseonika podležu posebnim propisima i merama zaštite.
Nije dozvoljen kontakt kiseonika sa organskim materijalima. Za tečni kiseonik se preporučuje austenitni čelici, aluminijum i legure, bakar i legure. Dozvoljena upotreba fluornih polimera (teflon). Za gasoviti kiseonik je pod određenim uslovima dozvoljena primena ugljeničnih lako legiranih čelika i legura bakra i aluminijuma.
Način dobijanja i distribucije
U industriji se dobija rektifikacijom tečnog vazduha na temperaturi ispod -185°C
Najčešće se isporučuje u čeličnim sudovima - bocama, pod pritiskom od 150 bara. Boce su pojedinačne ili u baterijama - paletama sa zajedničkim ventilom za punjenje i pražnjenje, u baterijama sudova - boca trajno ugrađenim na transportno vozilo ili u tečnom agregatnom stanju specijalnim transportnim vozilima do rezervoara korisnika kiseonika.