H L O R

Naziv		H L O R
Latinski naziv		chlorium
Osobine
Atomska masa		35,4527
Agregatno stanje		gasovito
Temperatura topljenja		-101,55 °C
Temperatura ključanja		-33,04 °C
Boja		zelenožuta
Informacije o otkriću
Pronalazač		Karl Scheele
		1774
		Švedska
Osobine
Čist hlor se javlja u vidu dvoatomskih molekula Cl2. U jedinjenjima se javlja sa oksidacionim brojem od -1 do +7. Hlor se dobro rastvara u vodi i gradi hlornu vodu, koja zbog nascentnog kiseonika ima baktericidno dejstvo, a služi i za beljenje organskih boja.
Hlor je hemijski veoma aktivan. U prisustvu prigušene sunčeve svetlosti jedini se sa vodonikom gradeći hlorovodonik. U punoj sunčevoj svetlosti ova reakcija se odigrava eksplozivno. Hlor neposredno reaguje sa većinom elemenata i u tim reakcijama nastaju uglavnom hloridi. U jednom litru vode temperature 10°C rastvara se 3,10 litara hlora dok pri temperaturi od 30°C samo1,77 litara. Sa vodom reaguje sporo gradeći hlorovodonik i perhlornu kiselinu (HClO). Sa kiseonikom gradi 5 različitih oksida. Hlor gradi nekoliko kiselina i odgovarajuće soli:
- hlorovodoničnu (sonu) kiselinu i hloride kao soli - perhlornu kiselinu i soli perhloride - hlorastu kiselinu i soli hlorate - hlornu kiselinu
Dobijanje
U labaratorijama hlor se može dobiti oksidovanjem hlorovodonične kiseline jakim oksidacionim sretstvima MnO2: MnO2 + 4HCl → MnCl2 + Cl2↑ + 2H2O.
U industriji se dobija elektrolizom vodenog rastvora NaCl. Tom prilikom se dobijaju natrijum-hidroksid i hlor.
Primena
Hlor se koristi za dezinfekciju vode, za dezinfekciju i izbeljivanje papira i tkanina. Korišćen je kao bojni otrov za vreme I svetskog rata, ali je zamenjen praktičnijim sredstvima.
Organska hemija je takođe područije na kome se primenjuje hlor. Koristi se kao oksidans, a i kao zamena za atom vodonika u organskim jedienjeima.
Upotreba hlora za beljenje industrijske celuloze, lana, pamuka i dezinfekciju vode zasniva se na njegovom oksidacionom dejstvu.
Zastupljenost
U prirodi hlor je zastupljen u obliku jona Cl-, koji je glavni anjon u okeanima (joni hlora čine 1,9% mase svih okeana). Još veća koncentracija hlorovih jona je u slanim jezerima (u Mrtvom Moru oko 21%).
Većina hlorida je rastvorljiva u vodi zato veće količine se mogu naći samo u suvim predelima ili u podzemnim ležištima soli.
Jedinjenja
Među neorganskim jedinjenjima hlora nalaze se hloridi i hloriti. U organska jedinjenja spadaju hloroaminati, hloridi hidroksida ugljenika i tetrahloridi ugljenika.
Toksičnost
Gasoviti hlor nadražuje sistem za disanje i sluzne žlezde, u većim količinama izaziva smrt. U vazduhu se može osetiti već u količini od 3.5 ppm, ali opasna koncentracija je tek preko 1000 ppm. Zbog tih osobina je korišćen kao bojni otrov u I svetskom ratu. Da bi se neutralisao udišu se pare etanola, ili razblaženog rastvora amonijaka.