A L U M I N I J U M

Naziv	A L U M I N I J U M
Latinski naziv		aluminium
Osobine
Atomska masa		26,981538
Agregatno stanje		čvrsto
Temperatura topljenja		660,32 °C
Temperatura ključanja		2519 °C
Boja		srebrnobela
Informacije o otkriću
Pronalazač		Hans Oersted
		1825
		Danska
Hemijske osobine
Oksidacioni broj aluminijuma je +3, ali se vrlo retko može javiti i sa oksidacinim brojevima +1 i +2. Čist aluminijum na vazduhu polako se oksiduje, prekrivajući se slojem oksida Al2O3, koji štiti od korozije metal koji se nalazi ispod površine. Reaguje sa ključalom vodom istiskujući iz nje vodonik prelazeći u aluminijum-hidroksid. Aluminijum se lako rastvara u jakim bazama (kao na primer natrijum-hidroksid-NaOH ili kalijum-hidroksid KOH) istiskujući vodonik i prelazeći u 2Na[Al(OH)4] : 2Al + 2NaOH + 6H2O → 2Na[Al(OH)4] + 3H2↑. Rastvara se u sonoj i u razblaženoj sumpornoj kiselini istiskujući vodonik, dok reakcija sa koncentrovanom sumpornom i razblaženom azotnom kiselinom teče drugačije - izdvaja se sumpor(IV)oksid i amonijak. Koncentrovana azotna kiselina pasivizira aluminijum.
Primena
Zbog njegovih osobina, kao što su mala gustina i velika otpornost na koroziju, legure aluminijuma sa bakrom i molibdenom zvane duraluminijum našle su mnoge primene i koriste se za proizvodnju široke grupe produkata - od konzervi do delova za kosmičke brodove. Čist, kristalan aluminijum je krh i lomljiv.
Jedinjenja
Najvažnija jedinjenja aluminijuma su amfoteran aluminijum oksid, i amfoteran aluminijum hidroksid. Aluminijum takođe gradi aluminijumsko-litijumski hidrid LiAlH4 koji se često koristi u organskoj hemiji. Veliki industrijski značaj imaju aluminosilikati, a posebno MAO (metalni aluminosilikat). Glina i ilovača koje se koriste u produkciji keramike su složene mešavine aluminijuma i K[AlSi3O8] ili aluminijuma i Na[AlSi3O8]. Najvažnija ruda aluminijuma je boksit iz koje se on uglavnom i dobija
Biološki značaj
Aluminijum nema nikakvog biološkog značaja, mada su neki ljudi alergični na taj metal.